Ризнице

„АДЛИГАТ”, НЕОБИЧНО УДРУЖЕЊЕ И МУЗЕЈ У БЕОГРАДУ
Чаролија звана књига
Ту библиотеку стварале су генерације породице Лазић, почев од XVIII века. Књиге су проношене кроз ратове, револуције, сломове низа држава. Чуване и даље сакупљане. Круну свега тога обликовао је Виктор Лазић, основавши Удружење „Адлигат”. Данас оно чува више од милион библиографских јединица, више десетина хиљада раритета, колекције новина, грамофонских плоча, филателије, нумизматике... Ту су легати низа великана српске културе. А наћи ћете и књиге од пиринча, костију, палминог лишћа, слоновог измета, козје коже, свиле... И све то доступно нам је у изванредном Музеју књиге и путовања

Пише: Гордана Симеуновић
Фото: Момир Алвировић, Архива „Адлигата”

Почетком XVIII века, кад су књиге биле толико ретке да се сваки примерак појединачно уносио у тестамент, свештеник Михаило Лазић почео је да их сакупља. Тешко да је могао и наслутити колико ће, у деветој генерацији његове породице, израсти библиотека чији је зачетник. У селу Кумане код Зрењанина 1882. године, у част проглашења независности Србије, отворио је библиотеку за јавност. У то време папир је још увек био реткост, па су несавесни читаоци понекад књиге враћали без страница. Лука Лазић је те странице исписивао руком и лепио. Неке књиге из ове библиотеке током Првог светског рата прешле су преко Албаније ушивене у гуњ Луке Лазића. Спасавајући пријатеља, храбри Лука је скочио у море и тако жртвовао скривено благо које је носио. Али љубав и страст према сакупљању књига није га напуштала. На пример, на Крфу и у Солуну прикупио је вредну колекцију српске избегличке штампе, једну од најбогатијих на јужнословенским просторима, коју је недавно дигитализовала Британска библиотека из Лондона у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић” из Београда.
Између два светска рата Библиотека Лазића имала је око двадесет хиљада књига. Лука Лазић је основао мрежу за разношење књига и новина по Банату бициклима. За време Другог светског рата Даница Лазић разносила је по војвођанским местима немачку штампу, а у исто време и патриотске летке, обавештења и храну за партизане. Лазићи су по један примерак задржавали у библиотеци и тако сакупили јединствену збирку немачке и партизанске ратне штампе, драгоцено сведочанство из тог времена. После рата, у страху да им нова власт не одузме библиотеку, а бринући се и за своје животе, највредније књиге, и оне коју су могле бити проблематичне, закопали су у виноград и тако их сачували. Милорад Лазић је крајем педесетих година XX века обновио рад библиотеке и допунио је великом колекцијом стрипова. У „Адлигату” се налазе и сви бројеви Политикиног забавника, који је почео да излази 1939. године, а Лазићи га купују од првог броја.

ПУТ ЧУВАРА КЊИГЕ

Песник Мошо Одаловић, један од оснивача „Адлигата”, пише:
„Лазићи су већ поодавно ушли у причу чувара књиге. Може се рећи да зађоше у трећи век, а потомак Виктор, путописац, полиглота, адвокат, апсолутни посвећеник, увећава амбиције. Сва му планета – радна површина! Не знамо куд је кренуо, ни откуд се враћа, ал’ увек ,ладом‘ пуном ретких, непроцењивих дарова. На част ми је, и потомству мојему, да у Музеју имам свој простор који ћу радосно испунити својим разнолијама, детињаријама: књиге, слике, илустрације, уметничка столарија... Буде ли ђачких екскурзија, бићу занимљив, верујем... Питаху ме у неком разговору – имам ли каквих некретнина у Београду, рекох да имам Музеј књиге! Дође ли до судског спора, губитник сам! Викторови родитељи цењени адвокати, а Виктор докторанд кинеског права!”
Виктор Лазић рођен је у јануару 1985. у Београду. По образовању правник, значајан је српски путописац. Члан је Удружења књижевника Србије, амбасадор Српског библиофилског друштва, лиценцирани туристички водич, филателиста и нумизматичар. Говори неколико светских језика. Следећи мисао великог Гетеа да „паметан човек најбоље образовање стиче путовањима”, обишао је свет. Како каже, стекао је „сазнања која се ни на који други начин не могу открити до боравком међу материјално наизглед сиромашним, а духовно често ванредно богатим људима”. У својој „лади ниви” путовао је кроз необичне пределе земаљске кугле, понекад дивље, и са својих сазнајних путовања доносио ретке књиге и предмете.
Викторова страст према књигама почела је још у основној школи. Куповао је књиге од џепарца, и често због тога остајао без ужине. И касније је његова мисија тражила много одрицања. Бака Даница, иако неписмена, мудрошћу жене чији је учитељ био живот, у њему је препознала наследника Библиотеке „Лазић”. И није се преварила. Виктор је основао „Адлигат”, невладино и непрофитно удружење грађана које се бави формирањем и пословањем Библиотеке „Лазић”, Музеја српске књижевности и Музеја књиге и путовања. То је удружење за културу, уметност и међународну сарадњу. Од старе латинске речи adligatum, адлигат значи више књига, углавном разнородних, у једним корицама. То је свеска у коју је повезано више различитих публикација или рукописа.  Како каже Виктор Лазић, „Адлигат” је „симбол више народа, култура и генерација под једним кровом”. Налази се у мирном крају Београда, у улици Јосипа Славенског на Бањици, у породичној кући Лазића. Људи који су највише помогли „Адлигат” својим донацијама у књигама или новцу су и његови оснивачи. То су књижевници, професори универзитета, дипломате и многи други интелектуалци различитих интересовања и политичких опредељења. Адлигат има потписан Протокол о сарадњи са САНУ. Успешну сарадњу је остварио са свим значајним институцијама српске културе.

РЕТКОСТИ И ДРАГОЦЕНОСТИ

Улазак у „Адлигат” је улазак у једна посебан свет, у краљевство у коме је књига на престолу, у ризницу у којој сваки предмет има своју необичну причу. Са путовања у Индију Виктор је донео три велике фигуре и „посрбио их”. Дао им је имена Бановић Страхиња, Краљевић Марко и Мали Радојица. Овај храм књиге, дакле, чувају највећи српски јунаци.
У разним крајевима света људи се моле на различите начине. Под стаклом великог овалног стола налази се колекција старих православних монашких књига из Етиопије, исписаних на пергаменту од овчије и козје коже. Најмање књиге су направљене од коже фетуса оваца. Из џунгли северног Мјанмара Виктор је донео молитвеник израђен у форми стрипа, са животописом Буде на једној, и руком исписаним молитвама на другој страни. Молитвеник из Шри Ланке је у облику лепезе и њиме у току молитве верници могу да се расхладе. У „Адлигату” можете видети магијску књигу племена Батак, направљену, написану и осликану руком; корице су јој од костију, а листови од палминог лишћа. Ту су и необични тибетански молитвеници у округлим металним корицама које су окрећу, јер се верује да молитве тако брже путују ка небу. Посебно је обимна и значајна колекција православне литературе у којој су и црквене књиге из манастира Хиландар са којим Удружење сарађује од свог оснивања. У „Адлигату” постоји посебна колекција Библијâ. Чува се и прва српска комплетно штампана Библија. Њено штампање је започео Стефан Новаковић, славни српски штампар у Бечу, крајем XVIII века, а завршио Пештански универзитет судбоносне 1804. године.
Зачудиће вас аутопортрет трогодишње слонице, „полазнице школе цртања на Тајланду”, како духовито каже Виктор, и књиге направљене од слоновог измета. „Књигу од пиринча можете и да поједете.” Лепота ретког издања кинеске књиге Умеће ратовања Сун Цуа, израђеног од најфиније свиле, очараће вас.
У сталној поставци Музеја српске књижевности могу се видети ретка и прва издања српских аутора, њихови аутограми, рукописи и преписка. На пример, ту је песма Тина Ујевића писана ћирилицом и екавицом, рукопис романа Бетон и свици Оскара Давича, књига о Змају Лазе Костића, прво издање Ламента над Београдом Милоша Црњанског, Лирика Јована Дучића одштампана у Америци на дан песникове смрти, и много тога још.

ЗА НЕВЕРИЦУ И ДИВЉЕЊЕ

У музеју се налази вредна збирка књига Петера Урбана, једног од најбољих немачких преводилаца са словенских језика. Нарочито је изучавао дело Антона Павловича Чехова, па тај легат садржи богату колекцију књига о овом великану руске и словенске књижевности.
Песник Љубивоје Ршумовић даровао је „Адлигату” збирку минијатурних књига које је сакупљала његова супруга Наташа. За ту збирку направљене су полице необичне конструкције.
У легату породице Леко, поред великог броја књига, налази се и очуван орман краљице Наталије Обреновић. Значајна је и колекција књига из личне библиотеке Божидара Ковачевића, књижевника и професора краља Петра Другог.
Легат проф. др Дарка Танасковића, угледног српског оријенталисте и дипломате, садржи велику збирку публикација и књига из оријенталистике.
Легат песникиње Тање Крагујевић и њеног супруга, професора Василија Винце Вујића, унука познатог Јоце Вујића, једног од најзначајнијих српских библиофила и колекционара, такође садржи бројне књиге. Једна од њих је са посветом Виславе Шимборске. Ту је и појас принцезе Ксеније Петровић Његош, један од најлепших предмета у „Адлигату”.
Богати легат породице Бешевић поклонила је „Адлигату” Вукица, супруга угледног хирурга Иве Бешевића. Део овог легата је и шкриња која је била изложена 1900. године на Светској изложби у Паризу, где је добила Гран при као најлепши предмет у својој категорији. Главни адвокат за поморску пловидбу Руског Царства купио ју је за своју ћерку Алису, која је, бежећи из Русије 1917. године, све што има спаковала у ову шкрињу. У Риму је упознала српског сликара Николу Бешевића. Међу сликама у овом легату издваја се портрет уплакане Алисе.
Недавно је у „Адлигату” отворен и Салон нобеловки. Ту светлу просторију, која одише женственошћу, осветљавају три кристална лустера. Свака нобеловка има своју удобну столицу. Распоређене су тако да би, кад би нобеловке неким чудом селе, могле водити пријатан разговор. Остављена је једна столица и за могућност Србија добије своју нобеловку.
„Адлигат” данас има више од милион библиографских јединица, и неколико десетина хиљада раритета, значајне колекције грамофонских плоча, филателије и нумизматике. Визија Виктора Лазића да направи највећи храм књиге између Беча и Истанбула поприма све стварније обрисе. „Адлигат” је постао један од стубова српске културе, институција која је и у свету препозната као важно стециште вредности. Остварење овог сна, који је растао уз велика одрицања, превазилази снагу појединца, иако је та снага, на чврстим темељима породице, већ учинила чудо. Чудо које својим богатством изазива неверицу и дивљење.

***

Миодраг и Владета
Легат Миодрага Павловића изгледа исто као што је изгледала радна соба великог песника. Ту су његова писаћа машина, сложена кошуља коју је волео, одело и кравате са одсеченим врховима. На столу под стаклом су његови рукописи, наочаре. Уз собу Миодрага Павловића је кутак Владете Јеротића, неуропсихијатра и великог православног мислиоца. Били су кумови и желели да њихове библиотеке буду једна поред друге, разбијајући и тако стереотипе о лошим односима међу српским кумовима.

***

Мноштво драгоцених легата
Велику пажњу посетилаца привлачи легат глумца Павла Вујисића и његове супруге Мирјане, где су његова три оригинална духовита тестамента, песме у рукопису, свежањ кључева. Ту су и легати књижевника Милована Данојлића, Пере Зупца, Петра Пајића, Петра Бингулца, Србе Игњатовића, Бранислава Вељковића, Моша Одаловића, Драгана Мраовића, Николе Кусовца, Ивана Бекјарева, Бранке Веселиновић...

***

Чак и казна
Много људи је помагало рад „Адлигата”. На пример, конзул Милан Варадиновић је помагао Виктору у сакупљању и преношењу књига.
„О свом трошку је дошао у Париз, о свом трошку преносио, ринтао по Француској, а после свега чак и платио казну за прекорачење брзине”, прича нам Виктор Лазић.

***

Радно време и посете
Удружење „Адлигат” обједињује Библиотеку „Лазић” (од 1882), Дом легата, Музеј српске књижевности, Музеј књиге и путовања. Више о њиховом раду можете прочитати на сајту www.adligat.rs. Информације на телефон: (+381 11) 36 72 807. „Адлигат” се налази на Бањици, Улица Јосипа Славенског 19а. Посете су могуће четвртком, петком и суботом, уз претходно заказивање.